Kako da prepoznam da moje dete ima problem sa vidom?

Poremećaj vida nije uvek lako otkriti kod dece, osim ako se dete rodi sa teškom slabovidošću i kad je očigledno da ne uspeva da fiksira pogled. Ako dete, na primer, ne vidi dobro na jedno oko verovatno je da se nikada na to neće požaliti i prilagodiće se situaciji. Zato svi mi, bilo da su u pitanju roditelji, porodično ili školsko okruženje, ljudi iz struke, pedijatri, optometričari i oftalmolozi, imamo ulogu u otkrivanju problema sa vidom.

Jednostavan test koji svi možemo primeniti sastoji se u tome da detetu prekrijemo prvo jedno a potom drugo oko i da gledamo da li je reakcija slična između prekrivenog oka i onog drugog. Ako dete reaguje kada mu se zatvori jedno oko to verovatno znači da na jedno oko vidi slabije nego na drugo i da treba obaviti dodatna ispitivanja. Ostali znaci koje možemo prepoznati su: poremećaj poravnanja očiju, strabizam, činjenica da oči ne fiksiraju dobro, da se same pokreću, poput recimo brisača vetrobrana. Tu pojavu nazivamo nistagmus. Isto tako, moguće je da vidimo da jedan kapak pada i prekriva oko sprečavajući da se vid tog oka razvije.

Na fotografijama, asimetrični odsjaj na zenicama, kada je jedna narandžasta a druga beličasta, pokazuje da verovatno nešto ometa vid. Među ostale znake koje možemo prepoznati ubrajaju se suzenje i crvenilo očiju. U uzrastu kada dete počne da govori, može se žaliti na glavobolje ili na zamućen vid, može početi da drži glavu u neuobičajenom položaju ili da se žali da mu smeta svetlost. To bi bili glavni znaci na koje treba obratiti pažnju i koji nas mogu potaći da uradimo oftalmološki pregled.