Halacion

Koji su simptomi?

Halacion se uglavnom razvija sporo i ponekad bezbolno. Manifestuje se prisustvom kuglice ili ciste sa unutrašnje ili sa spoljne strane kapka. Kapak je često upaljen i/ili otečen. Zapaža se i žućkasti iscedak.

Koji su faktori rizika?

Poreklo halaciona se ne može tačno utvrditi. Postoje, međutim, različiti faktori koji pogoduju njegovom pojavljivanju:

• Blefaritis (upala kapaka)
• Seboroični dermatitis (bolest kože koja izaziva crvenilo i suvoću kože)
• Alergije
• Zagađenost vazduha
• Suvoća očiju
• Nošenje kontaktnih sočiva
• Neke autoimune, bakterijske ili parazitske bolesti
• Izlaganje sunčevim (ultraljubičastim) zracima

Kako sprečiti pojavu halaciona?

Treba voditi računa o higijeni kapaka, konkretno izbegavati stare kozmetičke proizvode koji nose rizik bakterijske zaraze.

U slučaju ponovljenog halaciona, preporučuje se redovno stavljanje obloga sa toplom vodom ili toaletne rukavice na zatvorene kapke tokom pet minuta, a zatim masiranje kapaka.

Većina halaciona se povuku sami ako se sprovodite urednu higijenu kapaka.

Kako se leči halacion?

Važno je da se halacion ne probuši. Većina halaciona se može lečiti uz jednostavno sprovođenje nekoliko mera higijene:

Pre svega, važno je pažljivo prati ruke pre i posle dodirivanja očiju.

Preporučuje se stavljanje na zatvorene kapke obloga ili kozmetičke rukavice sa toplom vodom, najmanje dva do tri puta dnevno, tokom 5 do 10 minuta.

Možete masirati kapke od sredine ka trepavicama, kako bi se omogućilo tečnosti (meibumu) da ističe iz žlezda. Ako to nije dovoljno, biće potrebno medikamentozno lečenje, u obliku protivupalnih ili antibiotskih masti koje se nanose na kapak.

Ako medikamentozno lečenje nije dalo rezultate za dva meseca, pribegava se hirurškoj intervenciji pod lokalnom anestezijom da bi se uklonio halacion.

Kod deteta, prisustvo ponovljenih halaciona može biti znak poremećaja refrakcije (potreba za naočarima), koji uzrokuje zamor očiju usled preterane akomodacije. Stoga se preporučuje oftalmološki pregled sa širenjem zenica, da bi se proverilo da li je potrebno uvesti optičku korekciju. Pored toga, kod deteta, hiriruška intervencija u slučaju upornog halaciona, uprkos pravilno sprovedenom lokalnom lečenju, se uglavnom odlaže, jer iziskuje opštu aneteziju za lečenje dobroćudne patologije koja se u većini slučajeva leči spontano.